blog za sve dufuse i one koji se tako osjećaju

pitaju me ljudi koje srećem zašto sam prestao pisati. istina je ta da sam mislio da ću s vremenom dobiti neku volju za pisanjem svojih zgoda. ali dani prolaze a volje nema... jednostavno ne vidim neki smisao. trebalo mi je dosta vremena da skupim hrabrosti uopće vratiti se ovamo. eto prijatelji moji, mislim da ste zaslužili dobiti kakvo-takvo objašnjenje za sve ono vrijeme koje ste proveli na netu čitajući moja trkeljanja.

nije to naš konačni rastanak, novi će blog osvanuti za koji tjedan, mjesec... a ovaj ostaje uspomena na dragog prijatelja miru, koji nas je podsjetio na to kako je život krhak i prolazan.
miro mi te volimo i nikad te nećemo zaboraviti

Danas oko 13.00 svijet je postao siromašniji za jednog velikog čovjeka. Stradao je naš dragi prijatelj Ciro. Nekako je uobičajeno o onima koji preminu pisati i govoriti lijepo, preuveličavati njihove osobine, skrivati njihove mane...ali kod Ćire tome stvarno nema potrebe. Jednostavan, iskren, uvijek otvoren za zafrkanaciju. To vam je ukratko bio Ćiro. Bio, da nažalost jer više ga nema. Oni koji ga znaju dulje mogu tome i bolje od mene posvjedočiti. Osobno ga poznam nekih 5-6 godina, moji frendovi još i duže. Ali s njim bi vam bilo dovoljno i par minuta da vas osvoji. Nikad nisam vidio da se ljuti il svadja s nekim. Uvijek vedar i nasmijan.

Pokušavam nekako naći prave riječi ali nejde. Svako malo klizne koja suza obrazom a nemogu si pomoći. U današnjem svijetu kad je teško naći prijatelje, one prave prijatelje gubitak jednog takvog je nenadoknadiv. i zato srce još jače stegne i zato suze još jače poteku.
Ćiro za sobom ostavlja ožalošćene roditelje, prijatelje, djevojku... Ali ostavlja i uspomene. Milijun prekrasnih uspomena Gledam sad malo ove naše slike s fešta i glavom mi prolaze nebrojeni trenuci smijeha, zabave i zafrkancije. Al sve to začas nestane i opet se u meni probudi praznina i neki osjećaj nevjerice. I kako da se sad osjećam normalno kad su mi frenda, njegovo beživotno tijelo pred očima strpali u metalni sanduk. a uvijek je bio tako živ.

Da je život nepravedan to je odavno poznato. Al danas je pokazo baš ono svoje kurvinsko lice. I dodje ti da vrisneš, lupiš šakom svom snagom, al znaš da ništa nebi pomoglo. baš ništa...

Bog još nije ni svjestan što nam je napravio kad je sebi uzeo Ćiru.

neki dan mi se desila najbolja stvar na svijetu. ma ne nije to ak ste načas pomislili da sam nekog skaro. ma jok, ni blizu. dobio sam ogroman poster baruna. i to od neke cure koju sam vidio možda dvaput. i udostojila se odmah mi nabavit velik zidni kalendar baruna. eto, uvijek dobiješ nešto od ljudi od kojih ništa ne očekuješ a od onih od kojih nešto očekuješ i za koje misliš da su ti frendovi i da će ti kupit neki simboličan poklon za imendan - oni neće. a ne mora to bit ništa skupo. zadovoljio bi se ja sa sproovim rolama ili štapom. neću ono sranje za 205 kn.

šta reć za ovih par dana što me nije bilo. pa bacio sam se u ozbiljan posao. kad je to bilo, juče il prekjuče smo 5 kila bojli napravili. 5 mf kila. i danas smo trebali ić na sajam lova i ribolova izložit svoju robu al buksa mi je nekak teška bila jutros. preteška da bi ju cijeli dan mogo nosit na svojim slabašnim ramenima. brijem da je to od mase karlovačkih koje sam juče lišio života. a nisam se mislio ić opijat već samo mirno pogledat tekmu dinama. i onda naletim na koleta i on sve sjebe. kako? pa čovjek mi da svoju mjesečnu kartu i ušpara mi kojih 30 ak kunića. ostalo je povijest.

a kako je aco na tekmi sjebo zaštitara to ulazi u legendu. pretražuje ga zaštitar i opipa mu pljuge. i oće mu ih izvadit da uzme upaljač, i aco ga sjebe tak što mu je reko da mu je onaj prvi zaštitar već uzeo upaljač. i lik još onda kaže hvala. hvala kaže. e puko sam od smijeha. ma cijeli dan je bio super, nakraju sam došo drven doma i vodio intelektualne razgovore s mamom koja me uvijek voli budna pričekati u takvim situacijama.

Tekma je bila nikakva, žalibože uopće dolaska tamo. vrhunac je bio nakraju kad je vasilj u zadnjoj minuti dao gol, sudac ga poništio a neki lik s tribine vikno :"sudac, budalo, od golmana gol vredi".. a jadnog drpića su navijači uzeli na zub valjda zato što su ljubomorni što je baš on s nives a nisam npr. ja, aco, pero, marko il bilo ko drugi koji ju je karo.

upravo ovdje možete pogledat kak sam se probio na drugo mjesto u hnl menadjeru u našoj ivanićkoj ligi. i tu ne prestajem, već od idućeg kola pucam na prvo mjesto. mjesto na kojem bi već odavno trebo zasluženo bit da oni pederi znaju dobro zbrajat bodove. jer ja sam zbrajo sto puta i trebo bi imat jebenih 831 bod. a ne trulih 646. koja prevara. a nisam nikakav tutlek iz matematike, u srednjoj sam uvijek imo barem tricu. i sad se misle sa mnom zajebavat.

neke stvari su me opasno uznemirile danas. npr. odem se kupat i tražim šampon. i nemrem ga nać od svih renegeratora, gelova i onda si ćopim nešt sa jebenim crvenim šljokicama. i onda vidim u novinama da puding od vanilije izaziva rak. i sokovi isto. srećom njih ne konzumiram pa mi ta spoznaja nije teško pala. al puding... i onda napet ko puška čekam tekmu badela dva sata a neda mi se čekat jer ja sam jako zaposlen čovjek. i onda trebam ić van na rundu a neda mi se pješke jer mi je ćale prekrio ceradama auto (nakraju sam ipak otišo). i zajebo sam se kaj sam si za mejl, za blog, za hnl metno različite passworde pa nikak nemrem pogodit koji je koji i to mi opako ide na jetra. i sad si još moram ić oprat zube. pa da poludiš

a kaj velite na janicu, cura fakat nema sreće. izgubit globus za 9 stotinki sekunde. ko zna kak bi sve završilo da se nije prasnula s onim fiziterapeutom. i ona i mala jelušićka. a ima 16. ma ko se kara sa 16. ja znam da se ja nisam. pa zašt bi onda i neko drugi.

bili su kod nas ova dva dana i rodjaci. i imaju oni dva mala klinca koja su me fakat izmorila. ja ne znam zakaj me djeca tolko vole. al barem da me neko voli. i mame, mame me isto jako vole. zato čuvajte svoje mame od mene jel ak me vide ostat ćete bez njih. a ak imate nekih 20-ak god a ja vam postanem otac može bit opakih problema.

neki dan sam s jednim susjedom igro ono hrvanje palčevima. ono kad spojite desne ruke i cilj je poklopit palac protivnika. i onda sam skužio da lik ima ogroman prst. fakat gedoru. i nemreš mu ništ. ni najbolja tehnika tu ne prolazi. al znate kaj vele, velik palac - mali .....

idem sad malo opet gledat onaj plakat za tekmu ivanić - segesta kojeg sam si "posudio" s obližnje bandere neki dan. i onda idem džonjat (spavat). kak je to super izraz. tolko super da zaslužuje da ga konjugiramo

ja džonjam
ti džonjaš
on,ona,ono džonja
mi džonjamo
vi džonjate
oni džonjaju

ovaj cijeli tjedan sam si podredio samo dvama ciljevima. prvi je bio da odem danas u ribarnicu stržit soma. i sve sam isplaniro do najsitnijeg detalja, za to sam živio ovih posljednjih par dana. i nakraju kurac. tak je to uvijek kad se nečemu veseliš. sve al baš sve sam izorganizirao sjajno al kad nejde nejde. o onom drugome cilju zbog kojeg sam propustio valjda najbolju tekmu ikad(chelsea-barcelona) neću previše. da stvar bude gora, dan poslije skužim u sanji da se ivana udala. dada, ivana husar iz divasa više nije ivana husar nego ivana husar-mlinac. a ona mi je bila najbolja od svih njih 4. tak mi i treba kad nisam poduzeo ništ na vrijeme. samo da sam ju uspio ćopit za sisu na koncertu pred neke 3 god. sad bi bila moja. al ovo prezime mi ne izlazi iz glave. bolje da se preziva ivana mlinac-kurac, više bi dostojanstva imala. kak se neko uopće može tak stupidno prezivat.

kad je već propala operacija som, morali smo si pajo, kole i ja nać neku drugu zanimaciju pa smo opet pekli konoplju za bojle. buksa mi je koda sam se napušavo tri dana. i onda ode odvest mamu na poso i nemreš vjerovat, kole me gadja s balkona trulim jabukama. nekim kaj se kisele valjda već mjesecima. i pobaco lik valjda cijelu gajbu na mene. ja sam se izmico ko zmaj (flash je nula za manevre i brzinu koju sam ja prezentirao). usprkos tome uspio me cijelog poprskat. a o tome šta mi je autu napravio neću ni trošit riječi. sav je koda se neko zbljuvo po njemu. sve se stvrdlo i nejde dole. a ljudi prolaze, gledaju i ne vjeruju. a njega to ne pere, baca ih koda mu neko plaća po komadu. i onda me još zrma ledenjačom u glavu i paralizira mi cijelu desnu stranu lica. al ja volim praštat pa je sve ok. ipak nas je danas provezo u svom novom cliju. sutra sam ja na redu za test vožnju a to nikad dobro ne završi. ja sam ko žena dok sjednem za volan - opasan i smrtonosan

naletio sam i na smiljsa danas dok sam (niko) čeko na prugi. i lik mi nešto objašnjava kroz zatvoreni prozor, mlatara rukama, ja ga ništ ne kužim al pravim se da kužim... brijem da me lik pozvo da dodjem sutra na rodjendansku feštu. treba malo zabave cijelom tom društvu. mislili su si klauna nabavit al onda su skužili da nema većeg klaune od mene. i to je to

nakon svega što je ovaj čovjek učinio za nas, najmanje što možemo učinit za njega je objavit odu u njegovu čast. premda sam već bio ugasio komp i zavukao se u topli krevet, stvarno bi bilo nepravedno ne izreći ništa o ovom heroju, igračini i junaku sviju nas

oj ivane ti si klasa,
bolji si od 4 asa.
jebat ćemo mater svima
ko što smo i amerima.

ove tople riječi nek mu budu podstrek za daljnje uspjehe u karijeri. svi smo mi ivan ljubičić

upravo sam si skuhao kavu. ne zato što je volim il što mi se pije sad u po 2 ujutro, već zato da me održi budnim. inače neću izdržat ovaj tenis. a i juče sam buljio do 3 ujutro i nisam se baš naspavao. i teško mi je izdržati sad. čim počnem kljucat malo se protegnem, odem do kompa, pojedem nešt i tak. to je recept za ostat budan. valjda će ga ova kava nadomjetit. spremit ću ju ekstra gorku.

gledo sam danas onaj bbc-jev dokumentarac o neandertalcima i kromanjoncima. i došao do revolucionarnog otkrića. otkrića koje će sve promjeniti, koje će donijeti prekretnicu u moj život. ukratko situacija je ovakva. kromanjonci se pojavljuju kao dominantna rasa i potiskuju neandertalce. al jedna treba (prava koka, sam što ima nos ko dva lavora) odluči ne pobjeć već ostaje i promatra kromanjonce. ovi ju nakon nekog vremena prokuže svu izgladnjelu i umornu i ponude joj malo mesa. i nedugo potom eto redaljke. likovi ju praše sa svih strana a ona žvače neki truli komad mesa. ak niste ulovili pouku onda ste retardirani. ja samo znam da odsad kad god budem išo van nosim sa sobom pohane pileće batrljke. nikad ne znaš kad će ti prić neka gladna treba. ak je fukcioniralo tada ko kaže da neće i sad. nisu se ljudi baš puno opametili u ovih stotinjak tisuća godina.

ova kava kaj sam si skuho je totalna vodurina. bljutavo do bola....ne samo da će me održat budnim neg ću se još i zbljuvat od nje. toooooooooooooooooooo!!!!!! eto ga ljubo je poveo 2:1 u setovima. koji atomski tenis. ako bude sreće neću morat još čekat i ančića da igra ak ovaj drmne glupog rodika. ide mi na živce kaj stalno drka po svojoj kapi. a lik servira 250 km/h. to još za nikog nisam čuo da tak servira. opsano se približio mom rekordu servisa tu kod šeše kaj sam postigo prošle godine. al zato su me juče ona dva gej brata naživcirala. koji debili oblače se isto. dodju isto obučeni koda idu u drugi razred osnovne. zato su i dobili po tamburi. još samo da ljubo ovog sad sredi i da mogu mirno ić spat

u očekivanju tenisa koji će eto sad u ponoć došo ja malo na blog. nisam išo večeras van a bome ni juče. ne znam zašto al nemam baš neke pretjerane volje. uhljebio sam se doma i odem samo do klade. a i ta nesretna klada, slažem kombinacije po dve ćuke a dinamo me uspije sjebat već za 20 min igre. al nije mi tolko za kladu kolko me sad dora naživcirala. boris je dobar (i treba se prerušit u njega) i nije mi žao kaj je on pobijedio al trebo je pobjedit nižetić. pjesma lagana i zanimljiva (proljeće je a u meni nemir... od sreće bi zagrlio svemir... proljeće je i miriše trava, srce kaže ti si ona prava...) a lik ni ne udje u finale. daleko od toga da pratim takve stvari i da ću gledat eurosong i navijat, ustvari me boli kurac za sve to al tužno je da uvijek pobjede nekakvi mikulići koji ne znaju ni jest u restoranu kak se spada a kamoli pjevat. lik se tu na zelji pred nekih 2-3 tjedna davio ćevapima i pomfritu koda je iz gladi uteko. ni sami bosanci ne vjeruju kak je on uspio pobijedit kod nas prošle godine. vodili smo opaku polemiku o tome u sarajevu. bilo je čak i krvi. al ne zato jer smo se potukli neg zato što se neko porezo na pivski čep.

trebo sam danas ić na zabranjeno pušenje u zagreb u otv, tamo sam skoro pa domaći. ne zato što je moj faks tamo neg zato što sam tamo otkarto najviše partija bele. al ipak nisam išo. trebo sam ić i gledat šmita kak sudi i smijat mu se. al nisam. (opet ona priča o uhljebljenju doma)
brijem ić malo idući tjedan u sc tražit neki poso. neda mi se sad opet učit, radje ću radit na nekom istovaru, malo ojačat svoj iovak impresivni torzo. a i moram zaradit pare paji za novi stolac jer sam juče kod njega satro jednog. raspo se ko puzle. moja debela guzica nastavlja svoj opaki put destrukcije.

eto peder šmit sad javlja da mi je na zelji sa sestrom. ništa nije naučio. morat ću ga opet prebit ko psa. čuvaj se grka i kad darove nose... tak ću i ja doć mu kad najmanje bude očekivao s nekim poklonom, spikom i dok ne bude očekivao...paf, u bulju. pa da vidimo ko će bit s čijom sestrom. ja sam njegovu ostavio na miru premda je mala bila jako zatreskana u mene. al za mir u kući... nisam htio radit ivanićgradsku verziju romea i julije. cura ionak imam na bacanje. al sad sam dobio opaku prijetnju u susedu jednom, don juanu iliti sraletu. odem samo na jedan vikend i počne on šarat po mojim trebama. joj, joj

sad sam tolko živčan da si idem otvorit žuju. da, žuja je rješenje. ona će me smirit

malo sam se sforso sad u ben maru. pojeo sam jednu velku picu i bio sam sit. al ja nebi bio ja da nisam išo pojest još pola druge kaj je ostala. i sad nemrem ništ od muke. a žedan ko graba. i vruće mi je ko psu. najradje bi išo bacit se u snijeg van. od ove mineralne nemreš se napit nikak. a i premoren sam sav. igro sam badmington danas. nabacili smo parove i bilo je odlično. uopće se nije moja jednogodišnja odsutnost primjetila. talent može potamnit al se izgubit nemre nikad. ovo sam upravo sad izmislio.

sreo sam juče lika jednog kojeg vidjam svake prestupne a živi u zgradi do moje. a lik super. bili smo skupa na novačenju prošle godina i bili prvi gotovi oko pol 11. i pitamo doktoricu jesmo mi sad gotovi. veli ona jeste al morate čekat bus do pol 4. malo smo si gruntali pa nakraju otišli u birc. i strugnuli mi do pol 4 svako po osam pivi. imali smo dobar tempo, kaj da drugo kažem. i sve super do povratka busom. srećom uspio sam odma zakrmit. i dodjem doma a sestra vidjevši kakav sam u nevjerici kaže - pa nemrem vjerovat, kaj nisi ti otišo na liječnički za vojsku. kad si se stigo tak udrvenit. oho, pa ja sve mogu sam kad hoću.

brijem da ću sutrajutro provest s kolcem i pajom radeći boile. to su one kuglice kaj se rade za ribolov za lovit šarane. nisam baš u ribolovu, ja sam mislio da šaran ide na glistu. al dobro, ak kome treba rola (cormoran i daiwa) za štap za nekih 150 kunića nek se javi vamo. pajo mi je obećo pola utrška ak uspijem nabavit kupca.
premda sam za sutra orginalno imo neke druge planove al eto otpali su. zato ću se brijem dobro opit naveče. našo je šmit neko vino kod pižira za 13,00 kn. brijem to roknut pa na zelju na pivu-dve i onda sve to presjeć pelinom. od opijanja pivama više nema ništ otkad sam posto pivootporan. zato treba kombinirati. a u bosni neko vino jednu marku. jednu marku iliti 4 kn. a kiseliš totalni. polio se malo po rukama i nisam mogo taj smrad oprat nikak. trebo sam ruke do krvi ostrugat da izaperem. al kaj misliš moš izać van s cenerom i ubit se ko pas. i još ti ostanu 2 kune

tražim sad na kompu neku mjuzu da pustim al šipak. nemrem se nikak naviknut da mi je ova kanta spušila sve igrice, filmove, pjesme, sve. ničeg više nema. sav sam u bedu. ma za ništa mi nije osim za hitove baruna. imo sam jedno 40 - ak njihovih pjesama, a skupljo sam ih dobre dve godine. ja uvijek ispada trošim vrijeme na neke stvari od kojih posle nemam ništa

a i ovog snjega mi je više puna kapa. svakih par dana evo ga. ma vrijeme je za proljeće, kratke rukave, minice, kupanje u bazenima i roštilje...

eto mene stižem upravo ispod tuša, friško oprani i mirišljav. al sam se usafto pustio sam neki krop i nije mi se više dalo namještat. nije da sam lijen neg nije mi se jednostavno dalo. a kaj sad, dan je ionak bio u banani. prvo me neko naprasno digu u ranu zoru, mislim da je bilo deset. onda sam išo bacit smeće pa mi mačak (drago) skoro svu glavu podrapo kad je iskočio iz kontejnera. pa šutnem neku grudu snijega i skoro padnem na ledja. onda odem u pekaru di mi ova oće na silu prodat neki pareni kruh. ja ne znam koji kurac ima u tom parenom kruhu a lijepo joj kažem da oću obični. i to svaki dan govorim al džabe. brijem da je stavila neku cedulju u taj kruh i da u njoj piše da se oće karat sa mnom pa mi ga oće uvaljat pod svaku cijenu. al fakat svaki dan jedno te isto. ja bi zapamtio već da sam bukva.
pa smo bili na nogometu i bio sam zakurac. ustvari bio sam najbolji dok me nisu polomili. sva su mi koljena krastava, rame me boli a i donja čeljust mi sad malo falša. i odemo u birc malo se oporavit i ova sisata nas stera. ma mislim u kurac i sve. i još sam si ugrizo usnicu dok sam jeo danas. i u kladi sam sve fulo. metnem 6 parova i sve fulam. stvar je spasio masakr koji sam izvršiou stolnom tenisu nad pajom, koletom jr. i genzom.
baš gledam cibonu i vidim da su ovi muslimani zabili 10 trica u zadnjoj četvrtini jebo ih pas. sve šta bace pogode, brijem da su se dobro najeli krumpira danas. zato jedite puno krumpira da se možete dobro krumpat u životu

o meni se dosta toga ne zna. ni moji frendovi o meni samom ne znaju dosta toga. ne izigravam ja nikakvog tajanstvenikovića ni ništ al to je tak. zato ću danas malo o svom privatnom životu i nekim rak ranama, mahom se to odnosi na neke moje situacije s curama. mislim poteze koje sam ja odigro u životu, procjene koje sam ja imao fakat nebi ni najretardiranija osoba na svijetu mogla donest. to samo ja mogu opsjedat cure koje su u čvrstim vezama već 6 godina, samo ja mogu prekrasnoj curi koja me stalno pogledava sa šanka masu vikenda odlučit prić a to ne napravit već prić njenoj frendici zato što sam pijan ko djubre. i tak nešt slično ponovit. samo ja mogu ispast gad prema svim svim curama kaj se za mene zanimaju. samo ja mogu se ljubakat s curom, napola ju skinut i otić iz sobe zato što sam čuo glas njene frendice u koju sam tad bio zaljubljen i nisam htio izgubit šanse kod nje. samo ja mogu izać s curom van i da mi bude svedno oće šta od toga bit il neće. samo se ja mogu zaljubit u curu koja živi petsto kilometri daleko tak da joj ni nemrem reć šta osjećam. i gro takvih glupih i još glupljih slučajeva koji me sve više pogadjaju što sam stariji. ne znam ja koji je meni kurac. trebo sam ić za popa, nebi imo takvih problema. možda bi nekom mogo pomoć. al opet kak bi nekom pomogo ak nemrem ni sebi samom. ma brijem da ovaj svijet nije napravljen za takve budale ko što sam ja. ak koji dobar psihijatar čita ovo nek nabaci koji savjet. i nek bude besplatan

eto ovaj blog je nastao iz zajebancije i neda mi se sad po nekoj zbilji brijat jer bi mogo potjerat i to dvoje-troje ljudi što tu dolazi. zato odsad opet samo zajebancija a ak mi nebude takve volje onda neću radje ništa ni napisat. tolko

...nakon skoro 10 dnevnog odsustva. zašto je tome tako - duga priča. no ova tri dana u bosni, u sarajevu malo su me podigla pa se eto vratih. a kad ono šta vidim dok se vratim, svi me zajebavaju, viču kao šta je bosanac jedan, pa meću moje slike po internetu...ali stat ću ja tome na kraj sada, odmah.
šta reći o bosni, šta o bosancima. moram priznat da su me po ponašanju ugodno iznenadili. onaj narod što sam tamo vidio i upoznao, ma to nisu bosanci ko ovi naši "uvozni" . reko bi sasvim neki drugi narod. osobno sam očekivo neke tamo nekulturne, neobrazovane ajvane a kad ono ja ispo tuka. likovi o nama znaju skoro sve, vrhunac mi je bio kad mi je neka bosanka održala predavanje o zagrebu. a kad ja trebo reć šta znam o sarajevu samo sam se pobro.

kako da počnem ne znam. možda s putovanjem u busu di je onda neki lik ubacio film kaligula. a film pederluk totalni, stalno neki goli likovi mlataraju sa svojim dikovima, onda neke gole žene ribaju podove pa dodju tipovi pa ih mažu, pa onda slijedi scena 10-minutnog drkanja. najnormalnije u tom filmu bilo je kad su nekom liku svezali dik tak da nemre pišat i onda su pustili da se tak kiseli pa mu prerezali trbuh. sve u svemu bože sačuvaj, nisam to mogo gledat. srećom sa mnom je putovo dobar prijatelj Pelin pa nije bilo dosadno. još kad mu se pridružio još jedan moj, ma mogu reć i najbolji prijatelj Karlovčanin, zabava je mogla počet. još da je bio i Žuja s nama mogli smo belu bacit.
neda mi se sad davit vas sa svim što sam vidio i sazno tamo. premda ima super priča. al nisam ja otišo tamo da bi nešt gledo il učio, već da bi vidio kakvog sve tamo piva ima. bio sam sretan ko malo dijete kad sam vidio da se u bircevima toči karlovačko, da u dućanima ima kjupekova, čak sam se radovo i panovima. imaju i bosanci svoje, sarajvsko pivo i moram reć da je dobro. stržio sam jedno za donest doma zadnjim parama koje sam imo al put je bio dug... a ja žedan... ukratko doma je doputovala prazna boca.

summa sumarum o sarajevu:
- grad pristojan i lijep, ne previše kompliciran tak da sam se izgubio samo jedanput
- jelo i pijača, pogotovo jelo jeftini pun kufer, sve po marku il dvije (1 marka 4 kn). a imaju pive od 2 litre. lakše ih je popit neg nosit
- ćevapi su kod nas masniji
- nije kraj za ribiče (miljacka je duboka valja 10 cm ak i tolko)
- najisplativiji im je oblik prijevoza taksi, taj te odveze kud oćeš za cenera kuna. a ima ih pun kufer
- i za kraj moje otkrivenje tamo. konačno sam skužio zakaj niko od bosanaca ovdje kod nas ne plaća pretplatu za tv. u bosni plaća pretplatu samo 30 % ljudi pa misle da kad dodju u neku zemlju kao što je hrvatska misle da ne moraju ni tamo plaćat. zato ni nije čudo kaj im je sve u kurcu tamo i radio i tv. nemaju ništ para i sam pričaju o tome kak su se uspjeli ogrebat za prijenos bh eurosonga. i na telki samo o tome pričaju. došlo mi je u jednom trenutku da kažem da je to nama zadnja rupa na svirali i da to niko ni gleda al brijem da bi se zbedirali.

a najbolja su bila razglabanja sa šoferima. ja i lik pretresamo cijelu povijest bih i hr nogometa. i onda li pita odakle smo, i kad mu svi rekli iz zagreba (ja iz ivaniča viknem, nek se zna) prvo njegovo pitanje bilo je "jel ima kod vas dobrih pičaka". a onda nakon malo razglabanja njegov famozni zaključak - dečki moji, sve šta dodje pod nož treba klat (pjesnička verzija one stare - sve šta dodje pod ruku treba jebavat). i lik od nekih 35 god raspričo se kak ima neku malu od 21 god pa mu ona još neda i tak. sve u svemu paljevina skroz. a najbolji su intelektualni razg s bosancima u wc ima. zanimljiva je njihova psiha. postave reklame iznad pisoara i moraš čitat dok šoraš. manje više svugdje iznad pisoara reklame nekakve i ne znam zašto al ja sam si odma poželio kupio meblštof. i to dva komada premda ni ne znam šta je to.
a potez cijelog putovanja bio je kad smo došli na telku bih-a. i ponude nas tamo limenkama sokova. i ja si uzmem jednu i okrenem na krivu stranu i pukne mi čep. i vratim ja lijepo tu limenku medju milion drugih i reko dobro kaj sad. i uzmem si drugu. i dodju direktori programa i jedan si medju masom limenjara ćopi baš tu. već se onda rulja počela potiho kesit. ništ nikog ne pere kaj direktor priča, svi samo gledaju lika kak se pati, putlja a ništ. u biti i ne zvuči nešt previše smiješno al bilo je. taj dan sam vani i u pivnici dobio rundu pošto je konobar zaboravio doć. veli on pripremi sitne pare. i nije više došo. ja uzmem penkalo i zapišem u knjigu - hvala na pivi, vlatko. i odem lagano. onda smo trebali otić u neki elitni njihov bar - bikčarčić. al nije nas lik pustio, možda i zbog mene jer sam cijelo vrijeme paradiro s dinamovim šalom. al nema veze. te sam noći bio žedan ko graba iovak. pogodite zašto

ma sve je bilo super al žao mi je što nisam imo neke veće kompanjone u cugi sa sobom. ovak je bilo malo jadno kad lik pije s tobom i popije 2 pive i počne baljezgat. pa ak nemreš pit nemoj. zato smo ja i ovaj jedan pajdo trusili kad god bi stigli. došli mi prvi dan na neko predavanje na njihov faks. i tamo bilo sokova i svega. al ja se oboružao ranije i laganini potego iz džepa pelin. ovi bosanci gledaju, čude se, smiju, ne znam kaj sve ne. a ja reko njima mi tak to radimo i pod svojim predavanjima.

sutra malo o bosankama

danas su me neki ljudi naživcirali pa neću ništ pisat. a imam tog dosta za reć, npr dobio sam konačno na kladji , nekih 200 kunića, vidio sam sudar juče pred benzinskom, doživio nekoliko sjajnih dogodovština... al kao što rekoh, no comment. zahvalite to onom pederu kaj stalno žica limenjare karlovačke od mene

ponekad mislim da živim u najglupljem gradu kaj postoji. danas opet nije bilo vode. to se desi svako malo. nije da se ja perem il nešt al volim imat tu mogućnost. onda pak zna nestat struje pa moram naštimavat ove trule satove cijeli dan. a o rampi neću ni trošit riječi. nemamo bazena, lunaparka, poštene dvorane, mcdonaldsa, nogometnog prvoligaša, kurvi... puno toga sfali.
vani je danas bila jebena zima. vozio sam majstoru auto jer je kazić unutra rikno. i lik ga izvadi, malo drka po njemu i veli 50 kn. ja kažem ajd hvala nemam, nemam , doć ću posle. i otišo sam. malo me čudno gledo al kaj sad nisam novčanik imo sa sobom. a i da sam imo nebi imo za ispuknut više od dve kune.
u sjajno upravo sam dobio ponudu za subotu za 4 M. javila se jedna draga frendica koja je marljivo radila i skupila masu para. sad se trudi potrošit ih al joj nejde pa je pozvala mene upomoć. nema veze, ja uvijek pomažem prijateljima u nevolji. Lu, znaš da sam oduvijek mogo puno pojest. sad još kad sam lijepo debeli mogu i više.
skužio sam da uvijek dok dobijem volju napisat nešto na blogu sva sila svijeta sjati se u kuhinju di mi obitava komp.a nemrem baš pisat jebem ti mater i te spike dok mi mama gleda u monitor. doma još uvijek izigravam finog momka. ne smijem igrat nikak drukčije da me ne izbace van, s obzirom da sam jedini u obitelji kaj ne privredjuje.
za kraj jedno ime – sava ceca. vjerovali il ne postoji žena kaj se tak zove. marko podnar sad mirno može u penziju

opet je došlo još jedno valentinovo. čovjek bi pomislio da ga ove godine neće bit jer bilo ga je i prošle. ovog nisam mogo proslavit s curom jer je tehnički gledano nema. a i to je duga priča o kojoj radje nebi. al nisam ove godine zbog toga tolko u bedu. prošla je bila zato totalno sjebana al onda sam skužio da su cure većinom kuje i od tad se više ne nerviram tolko.
no dosta o tome, bacam se na jučerašnje dogadjaje. na velika vrata kročio sam u svijet alkohola (opet) koji me dočekao širom otvorenih ruku. koda nikad nisam zapravo ni otišao. i tak trusilo se redom karlovačko, tuborg, crveno vino, onda se prešlo na kiselo bijelo pa na slatko bijelo i nakraju u kuma na karlovačke. malo smo stupidno izgledali kad smo unutra rezali i jeli sušene kobasice. možemo si mi svašta dopustit. ipak smo mi zvezde ivanića.
igrali smo i neku švapsku igru zidar von richthofen (il tak nešt slično). u biti jebena igra koju niko nije skužio. doma kad sam došo klasika - svi budni. izbjegavo sam bilo kakve duboumne razgovore pa me niko nije prokužio. nisam ni sam mislio da sam pijan dok nisam zalego na krevet. a u glavi odjednom kaos, spektar svakavih boja. u tim je trenucima najbolje odma zaspat. srećom uspio sam.
acu je i haltala murja kad se vraćo kući. avo sadržaja njegovog smsa kojeg mi je poslo sinoć. eto idem doma i ispred kuće me murja zaustavi i pita gdje živim. ja reko tu, a on meni šta se bahatim i zove stanicu da provjeri. koji pederi. ko ga nebi zaustavio, poglećte samo kak izgleda.
pajo sutra ide na ispit. to nije od nekog velikog značenja al obećo je platit rundu kad ga položi. al nije njemu za vjerovat. juče se lik zaključo u podrumu i nije mogo van. i kak sad vjerovat nekom ko se uspio sam zaključat u podrum. ostaviš ga samog dve minute i eto što se dogodi.

i šta još reć osim da kole nosi duge gaće. al pazi se prijatelju, sve počinje s dugim gaćama. uskoro ćeš počet kupovat spavaćice s ljubom. dva takva na ulazu jednostavno bi bila previše. ljubo hvala na rundi za prvu plaću. tak ću i ja dok dobijem prvu plaću odjebat sve i napit se sam. to će bit baš super

uspio sam. izdržao sam i petak i subotu vani bez alkohola. i u konačnici dokazao i sebi i drugima da mogu bit jednako zanimljiv i spaljen. jebo me pas ak nije tak. al brijem da će ipak ostat na tome. jer malo je previše bit skoro 50 dana na suhom. brijem da bi mogao izdržat, al trusit ovaj sok izaziva ozbiljne želučane tegobe. od onih pet sokova juče bila mi je muka a ni ova tri danas nisu mi najbolje sjela. da sam popio pedeset pivi nebi mi bilo ovak mučno. a sutra idem i na rodjendan jest domaće kobasice i čime da ih zaljevam. oću sa sokom? ma oću kurac, radje nejdem. a i buraz je stržio tridesetak limenjara karlovačke juče pa šteta da to truli doma. a i stvar je u tome da su mi ovo posljednje prilike za opijanjem. nekad poveće društvo svelo se na svega nas par a sad će jedan u njemačku, dvojicu su otele cure, a jedan je samo posto trul. ostatak ekipe je već dugo izvan igre. i zato je malo bed pit mi samo sokove idućih pet vikenda jer nije ni zdravo a poslije kad budem imo volju, neću imat s kim. matematika je tu kristalno jasna. nekak se ćosavo osjećam, iznevjerio sam sam sebe. nije prvi put, već bi se čovjek trebo naviknut.
i za kraj poruka nogometašima liverpula koji su me po drugi put koštali dobrih para na kladji – jebem vam mater